Piše: Zećo Zlatko Tutić
Belgija zna da bude 600 dana bez Vlade (ne mogu da se dogovore Flamanci i Valonci), u pitanju je nacionalni koncept. Vlada Italije u proseku traje cca 300 dana. Za razliku od Belgije, Italija je podijeljena ideološki (ljevica i desnica (prokomunisti i demohrišćani). Posle onomad završenih, u istoriji crnogorskog parlamentarizma najdosadnijih izbora gdje su svi akteri izbora bili srećni i zadovoljni, jer su sebe vidjeli u budućoj Vladi. Pred Crnom Gorom su dvije mogućnosti.
Prva i druga.
Iskren da budem, od ova dva scenarija bliži mi je ovaj iz Italije. Dakle, svi su pobijedili, ali zaboravljaju da je jedna priča dok se osvaja vlast a druga priča kad se osvoji vlast, ovde moram da citiram svog oca koji je govorio „jedna pamet do kadije a druga pamet od kadije“. U tekstu koji slijedi ću pokušati da elaboriram svu tu postizbornu kombinatoriku glede formiranja stabilne ili makar održive Vlade. Dakle, za formiranje crnogorske vlade neophodno je da se podigne, najmanje, 41 ruka što će, kako sada stvari stoje, biti dosta problematično, s obzirom, da DPS i DF nemaju baš veliki koalicioni kapacitet. DPS zbog „minulog rada“ i jos uvijek loše percepcije u crnogorskoj javnosti a DF (zbog proruske politike). Nemojte da vas zavara DF-ova „najnovija akrobacija“ da odredjena pitanja (Srebrenica, Kosovo, članstvo u NATO i evropske integracije) stavljaju pod moratorijum (čega su se setili), to je trik za partije manjina. Ako, žargonski, kupe tu ciglu i podlegnu tom makijavelistickom shvatanju politike „potentia quonis pretio“, (po svaku cijenu vlast) na sledećim izborima će biti kažnjeni od svojih birača, da podsjetim, na prethodnim parlamentarnim izborima rhm. Rafet je i pored ponude da bude mandatar to odbio, mudro i vizionarski, da je prihvatio slomio bi ponos i bol (Srebrenica) bošnjackog naroda u Crnoj Gori. Respekt za rahmetliju.
Kako trenutno stoje stvari DPS je osvojio 21 mandat a DF 13 mandata, matematicki to je 34 mandata. Vlada treba da se formira od 47 preostalih poslanika, „naizgled peace of cake“ posao, imat ćemo stabilnu vladu u naredne 4 godine. Jeste, ali samo naizgled, da Crna Gora nije priča „sui generis“, u političkom, ideološkom i nacionalnom smislu, ovo poslednje je za političare bio potencijal (u smislu produbljivanja političke i etničke distance koju političari koriste u svojim kampanjama) nadam se da je to prošlost. Za prosvijećene ljude to je prednost i bogatstvo Crne Gore.
Bit će teško formirati Vladu zbog heterogenosti potencijalnih konstituenata koji su bogatstvo heterogenosti pokazali u predizbornoj kampanji. Opušteno, to je samo predstava za raju, sve će se to zaboraviti kad se budu dijelili resori i pozicije po dubini.
PES je očekivao bolji rezultat, DF se polako kruni (dje neće, kad u izbornoj noći na televiziji na njihovom pressu, ista lica 30 godina). DPS je zaustavio sunovrat i konsolidovao svoje biračko tijelo, Demokrate i Ura ostali na istom, satelitske prosrpske partije izuzev SNP-a ispod cenzusa, manjinske partije uzele svoje, BS duplirala mandate, odnosno postigla veliki uspjeh koji je malo ko očekivao.
Pred budućim mandatarom je veliki izazov, mora formirati proevropsku vladu a to neće biti nikako lako. Vlada će morati da poradi na izlasku iz političke i institucionalne krize, da realizuje neophodne reforme i ubrza put Crne Gore u EU članstvo. Manjinske liste moraju biti kičma te buduće proevropske vlade, jer je poslije izbora nastala malo neuobičajena situacija da su partije koje su osvojile manje mandata postale faktor bez kog Vlada ne može da se formira, ako se ove pretpostavke ne ispune, brzo ćemo opet na izbore. Stabilna vlada se može dobiti uz dobru volju i debele kompromise između pojedinih konstituenata. Ne brinem se za to, jer će strani faktor nametnuti te moguće nemogućnosti i nemoguće mogućnosti u cilju formiranja funkcionalne proevropske Vlade.
Mislim da postoje dvije opcije formiranja buduće Vlade.
Prva i druga.
Prva, da PES formira Vladu u sastavu PES, BS, SNP, Demokrate, URA, albanske partije i HGI što bi u zbiru bilo 47 mandata.
Druga opcija je da novu Vladu formiraju pobjednici iz avgusta 2020. godine (PES, DF i Demokrate i URA) bila bi to replika Krivokapićeve vlade, koja je srušena iznutra i koja ništa nije postigla. To bi stvarno bio štos, ono u stilu Alana Forda ( znate ono: negde vladaju teisti negde ateisti a u CG jedni te isti), teško da će to dogoditi, jer neće biti po meraku stranom faktoru, tako da je to skoro nemogući epilog. Još mi u glavi stoji Eskobarova polurečenica „ko može a ko ne može da formira buduću vladu“. Takva nova-stara vlada teško da bi bila inkluzivna za manjine, što je u startu čini nestabilnom.
Helem, što bi se sportskim rečnikom reklo, pred nama je vruće i uzbudljivo fudbalsko ljeto. Neverovatno je koliko crnogorski izbori liče na fudbalski prelazni rok. Siguran sam da će transfera biti i na političkom i fudbalskom tržištu.
Stavovi iznijetu u ovom tekstu su lični stavovi autora i moguće da ne odražavaju stavove RTR-a.
