U Rožajama od 2020. godine u izdanju nevladinnih organizacija „Priroda i baština“ i „Orbis“, izlazi časopis za nauku, književnost i kulturu „Glasnik rožajski“. Zamišljen je kao polugodišnja publikacija u kojoj se predtavljaju naučna istraživanja i radovi sa tematikom vezno za Rožaje. U prvom redu bogata baština ovog kraja , književnost, prošlost kao i sadašnji trenutak grada pod Hajlom.
Štampanje publikacije u početku su u potpunosti finansirali osnivači, objavljivanje trećeg broja „Glasnik rožajski“ pomogao je Fond za zaštitu i ostvarivanje manjinskih prava Crne Gore, a posljednja dva broja Opština Rožaje.
Glavni urednik šasopisa je mr Halil Markišić, a tehnički urednik Osman Kuprejović.
Nedavno je iz štampe izašao šesti broj „Glasnika rožajskog“, koji donosi mnoštvo zanimljivih priloga . Ovaj broj časopisa otvara rad Nesipa Pepića, „Primjerci službenih isprava Rožajaca iz osmanskog doba“, prevod i transkripti osmanskih dokumenata. Osman Kurpejović u svom radu , „Popis muslimanskih domova i poreskih glava iz 1921,1928,1932. i 1933. godine na teritoriji Rožaja“, donosi rezultate popisa muslimanskog stanovništva, tada u Rožajama.
„Ekonomska škola u Rožajama“, naziv je zajedničkog rad mr Halila Markišića i Sanele Adrović , autori prate rad ove škole od njenog osnivanja 1974. do školske 1978/79. godine, kada su diplomirali učenici upisani školske 1975/76. godine.
Sedamnaest haiku pjesama poznatog rožajskog književnika, Hamdije Kalača, objavljene su u rubrici „Poezija“.
Pored ovih sadržaja, i ovaj šesti broj donosi, zanimljive radove i priloge iz ,istorije, biogije, geografije i dokumentaristike.
Za naše čitaoce iz rubrike „Iz stare štampe“, izdvojili smo rada koji je priredio Dino Kurpejović,“ Dva novinska dopisa iz 1952. i 1963. godine o životu u Rožajama“. Beogradski list „Borba“ objavila je dva dopisa iz Rožaja pod naslovom „Opet bez lekara“ i „Od čega živi Rožaje“. Oba teksta objavljujemo integralno..
Dino Kurpejović:
OPET BEZ LEKARA
Već više od godinu dana varošica Rožaj u Ivangradskom srezu nema stalnog lekara. Rožaju gravitiraju dve opštine i niz drugih sela sa ukupno oko 15.000 stanovnika. Ovde živi uglavnom muslimansko stanovništvo koje je kulturno i zdravstveno još uvek zaostalo. Smatra se da u tom pogledu ovaj kraj spada u najzaostalije u celoj Crnoj Gori. U ovoj varošici je i šumsko-industrisko preduzeće „Gornji Ibar'”, najveće u Srezu. U njemu prosečno radi 500 ljudi, a u glavnoj sezoni taj broj prelazi i hiljadu. Usled teškog i nehigijenskog života u prošlosti, u ovim selima uvrežile su se i neke nasledne i zarazne bolesti, ima više primera telesnog i umnog defektizma, a registrovano je preko 50 lica sa sifiličnim oboljenjima. – Rožaj je od najbliže bolnice udaljen 47 kilometara. Zimi se kolskim putem, usled velikih snežnih nameta, više puta prekida saobraćaj po nekoliko dana.
Po oslobođenju u Rožaju je izgrađena moderna ambulanta. Prvi put je ovaj kraj dobio stalnog lekara i on je imao pune ruke posla, a dolazile su i specijalne zdravstvene ekipe. Ali, prošle godine morao je da bude premešten u drugo mesto gde je još neophodniji, jer su neki lekari otišli iz manjih mesta, Tako je Rožaj bez lekara već više od godinu dana. Istina, bilo je odlučeno da jedan od lekara iz ivangradske bolnice dolazi određenim danom u toku nedelje. Međutim, takva lekarska pomoć u toku čitave godine pokazala se neefikasnom. Neredovne posete lekara i njihovo menjanje onemogućil su praćenje bolesti čak i kod bolesnika u samoj varošici. Lekari obično zakašnjavaju, pa ih bolesnici dugo čekaju. Kad već i stignu, često se rđavo odnose prema bolesnicima. U Opštinskom narodnom odboru izneli su slučaj lekara koji nije hteo da poseti teškog bolesnika u kući udaljenoj od ambulante svegd 200-300 metara. Neki od lekara samo letimično · pregledaju bolesnike i odmah se vraćaju kući.
Ali, ni u tome nisu sve teškoće. Dešava se, na primer, da lekar ne dođe po mesec i više dana. I ako stanje bolesti dozvoljava prevoz u bolnice u Ivangradu ili Novom pazaru, ni to često nije dovoljno. Rožaj nema nikakvih bolničkih kola, a kamioni su neudobni za prevoz bolesnika. Dešavali su se i smrtni slučajevi na putu za bolnicu. I pored najbolje organizovanog posla, na šumskim manipulacijama ipak dolazi do ozleda radnika, pa ljudi stradaju bez lekarske pomoći.
No, i kad lekari utvrde dijagnozu i dadu recept, u hitnim slučajevima se ne može pomoći, jer Rožaj nema ni priručne apoteke.
U ovom kraju bilo je oduvek rašireno nadrilekarstvo. Rad Narodnog fronta i ostalih masovnih organizacija na suzbijanju ovog teškog nasleđa za poslednjih godinu dana nije mogao biti uspešan. Kada su bili češći obilascizdravstvenih ekipa, u tom pogledu su postizani dobri uspesi. Sada, međutim, hodže, – vračare i drugi nadrilekari koriste svoj unosni posao. Zapisi, bajanje, „merenje”, ,„lečenje“” raznim travama opet su rašireni.
Za ovakvo stanje dobar deo odgovornosti pada na sreski i republički savet za narodno zdravlje i socijalnu politiku. Ipak, najveća je teškoća u tome što nema stalnog lekara, iako je neverovatno da među lekarima ne može da se nađe ni jedan koji bi došao u Rožaj da pruži tako neophodnu pomoć narodu ovog kraja, koji s velikim samopretgorom učestvuje u socijalističkoj izgradnji i postiže dobre uspehe u likvidaciji svoje vekovne zaostalosti.
- Bc.: Opet bez lekara. – Borba (Beograd), XIVII/1952, (29. septembar), br. 235, str.2.
Od čega živi Rožaje
Rožaje, jula.
Kada se od Ivangrada uđe u Rožaje i zadrži pogled na desnoj strani glavne ulice ovog planinskog mesta, pomisli se da je Rožaje modernije od Ivangrada. Kad se vidi leva strana svako se uveri da je to malo planinsko mesto sa protrulim krovovima kuća i sa dva minareta. Na desnoj strani ulice su moderne i komforne zgrade, sa lepim trotoarima i sa vazama cveća na prozorima, a levo redovi starih daščara koje su nekad i male prozore zakivale drvenim i drugim rešetkama.
U novih zgrada ima i jedna p kojoj svi već znaju jednu istinitu nezgodu: u Rožaje stigao projekat komforne zgrade sa balkonima prema ulici i prozorčićima i stepeništu prema dvorištu. Tadašnji izvođači radova okretali maketu, dogovarali se, čak se i kladili i odlučivali o tome koja strana treba da gleda na ulicu. Jer, njima su obe bile iste i nisu mogli da shvate kako zgrada treba pravilno da stoji. Ipak je odlučeno: zgrada je podignuta, ali ipak veliki prozori i balkoni gledaju na dvorište, a uski prozorčići špajzova i stepeništa prema ulici. Jednostavno rečeno — okrenuli projekaz za 180 stepeni.
Međutim, u ovoj opštini koja na 46.000 hetara svoje površine ima 26 sela i 15 hiljada stanovnika, zabeležili smo još nekoliko izokrenutih stvari. Jedna od njih je — briga o zaštiti zdravlja građana: pre tri, pre pet godina. Rožaje je imalo tri, pet, čak i sest lekara. Imali su bolnicu sa 20 ležaja i davali su za zdravstvo na primer prošle godine, 83 miliona dinara. Ove godine Rožaje je odvojilo za narodno zdravlje ukupno 48 miliona dinara (za polovinu manje nego prošle godine), broj postelja u bolnici smanjen je na 10, a broj lekara na najmanju moguću meru – sada u Rožajama radi samo jedan lekar opšte prakse i bez mnogo iskustva. Neke bolničke zgrade ustupljene su stambenom fonud, a broj osoblja smanjen za 25%. Ako se desi neki teži slučaj oboljenja ili povreda naći će se kola, ali kako će jedan lekar uspeti da preglada toliko pacijenata za koje je radilo pet lekara u Rožajam – za sad se ne zna.
-Naš kraj nema dobre komunikacije, sela su razbacana po podnožjima okolnih planina kaže Amir Redžović, predsednik opštinske skupštine, a najbliža nešto opremljenija bolnica nalazi se u Ivangradu, na 50 kilometara odavde.
Rožaje ima godišnji bruto – produkt 2 milijarde i 358 miliona dinara. Preko 60% od toga ostvaruje se od šumske industrije i šumarstva. Drvni kombinat „Gornji Ibar“ proizvodi 17 hiljada kubnih metara rezane građe, 5 hiljada kubika čamovine prodaje za brodske patose i proizvodi 400 kubnih metara panel ploča (za izvoz). U Rožaja se proizvode i etarska ulja od iglice bora koji raste na 2000 metara nadmorske visine – godišnje 3200 litara, sve za izvoz. Kako su rožajci posle rata krčili šumu, ima dosta šumskih lomova i u njima u izobilju šumskog voća i lekovitog bilja. Rekoše da su sa fabrikom voća u Bijelom Polju zaključili ugovor da je ove godine snadbiju šumskim malinama, jagodama, borovnicama itd. Kako rekosmo, dugo su sekli šume a nisu ih podizali. Sada su rešili da se poprave: podigli su rasadnik i već imaju 5.500 komada sadnica sposobnih da počnu da rastu na nekoj od sadašnjih goleti iznad Rožaja. Za sada je planirano da se do kraja godine pošumi 100 hektara.
U ovom planinskom gradiću, koji je lepo iznikao iz jedne doskoro zapuštene sredine, pričaju i o emancipaciji ženske radne snage. Tu je nekad bilo nezgodno da se žena vidi na ulici. Danas žene rade i u prodavnicama, i kao kelneri, i u kancelarijam i učionicama. Preko 80 devojaka radi u „ćilimari“, u fabrici koja nema svoje zgrade ali godišnje proizvodi 3000 kvadratnih metara prvoklasnih ćilima. Za iduće 3 godine prodati su i svi neizatkani ćilimi (sve inostranstvo) i u Rožajama planiraju da što pre otvore predionicu kako bi uskoro od dobre vune sa ovaca koje se gaje u ovom kraju preli pređu za ćilime. Sada pređu dobijaju iz Pirota, a kad počnu sami proizvoditi biće jeftinija po kilogramu za 500 dinara.
Ali šta je glavni zadatak Rožajske privrede?
-Opštinska skupština najveću brigu od sada posvetiće unapređenju šumarstva. Šume su do sada pokrivale sve rashode komune i bile glavni izvor prihoda, rekao nam je predsednik Amir Redžović. U fond za regeneraciju šuma ubuduće će se ulagati maksimum i svake godine 80 miliona dinara davaće se za podizanje šuma. Ovih dana grupa stručnjaka iz Beograda proučava naše šumske terene i taj elaborat o našem šumarstvu platićemo 60 miliona dinara.
Planirano je da se stvaraju ekonomije na većim površinama i da se u tom cilju uskoro počne sa otkupom pogodnih površina privatnih vlasnika.
Prošle zime Rožaje je doživelo jedan veliki gubitak: 40 odsto od celokupnog stočnog fonda zbog nedostatka hrane nije dočekalo prolećnu travu i sada je to jedan od zadataka – da se što pre poveća broj ovaca i kvalitetnih grla goveda.
To su Glavni planovi ove crnogorske opštine koju okružuju brda sa četinarima i koja se tako brzo menja i pored toga što je nekad iz neznanja pogrešno zidala kuće, i pored toga što je formalno ukinula efikasnu zdravstvenu zaštitu. Međutim, stanovnici ovog kraja zaštitili su se od mnogih ostataka prošlosti, sva deca idu u školu, broj radnika se povećava, sredina postaje kulturnija, bolje se živi.
I još ovo:
U ovom šumovitom kraju ima dosta divljači, a medvedi su do sad bili zaštićeni od lova. Nije bilo retko da se rožajci žale i tuže zbog toga što ih je medved pretukao i dobijali su odštetu. Pre neki dan jedan čičica na ulici zaustavi predsednika opštine:
Amire, kaže on predsedniku, ubio me medved. Došao sam da to naplatim. Nisam smeo da se branim.
- To se više ne plaća, odgovra predsednik. Ubuduće ubij medveda, a možeš da bežiš da te ne stigne. Medvedi nisu više pod zaštitom zakona.
Bogdan Šekler, Borba, 14. jul 1963. Str. 5
Enes Gusinjac
