Crna Gora treba da pokaže da ispunjava sve što je zacrtala na putu ka Evropskoj uniji, jer ima priliku i ne mora da čeka balkanski voz, koji bi išao brzinom najsporije lokomotive, kazala je predsjednica Crnogorske panevropske unije prof. dr Gordana Đurović.
Navodi da sada ide tranzicija od privremenih 83, ka završnim mjerilima u pregovorima sa EU.
“Ovo je sad prilika za Crnu Goru da ide dalje u proces integracija, da usvaja evropske standarde, da jača svoje institucije, da ima pomoći Evropske unije, da ide jače u izgradnji infrastrukture, da priprema svoje ljude za konkuretno tržište i administraciju u biznisu, da pravi povoljniji ambijent za investitore, za ulaganja, za trgovinu”, poručila je Đurović za televiziju E.
Objašnjava da Crna Gora ima šansu za individaualno pristupanje. Dodaje i da Vlada pravi ambiciozne planove, da je integracija investicija, te da će završna mjerila pokazati kako će se podešavati nedavno usvojeni IBAR zakoni.
“Ne možemo se samo baviti otvaranjem tužilačkih istraga kojih ima beskrajno mnogo. Nekad se običan građanin pita – kako se toliko tužilačkih postupaka može istovremeno voditi? Treba da se bavimo onim što Evropsku komisiju interesuje, a to su rezultati. Idemo po svim fazama postupka, a krajnji su pravosnažne sudske presude i trajno oduzeta, dokazano stečena imovina kriminalom”, naglašava Đurović.
Govoreći o izborima u Evropskom parlamentu Đurović napominje da je važno pozicioniranje neopredijeljenih novih poslanika. Objašnjava da su globalna dešavanja, kao i izostanak reformi u EU, doveli do jačanja krajnje desničaskih snaga u EP.
“Iskreno se nadam da će EU ući u te dugo čekane reforme. Neće uvijek biti lak dijalog u EP, ali velike su teme otvorene i EU mora da se bori za veći stepen jedinstva da bi opstala. Konkurencija je jaka, geopolitika nije naklonjena, a Evropa slovi da je borac protiv klimatskih promjena, da želi da bude zelenija, digatilozovana. Puno je lijepih ciljeva, ali da bi se oni ostvarili moraju biti složniji”, ističe Đurović.
Dodaje i da su geopolitika i energetika promjenile mapu Evrope u smislu politike proširenja.
“Dok se Crna Gora trudi da dobije pravo na Međuvladinu konferenciju, to se pokušava i za Moldaviju i Ukrajinu. U EP se samo ID (Identitet i demokratija) zaista otvoreno protivi proširenju. Za ove dvije istočne zemlje institucije evropske su uradile mnogo da dođe do otvaranja pregovora”, mišljenja je Đurović.
Za Crnu Goru, smatra, važno je da uđe u proces ispunjavala mjerila, prvo iz vladavine prava, a zatim i preko 90 drugih, uključujući i neka zaista teška, kao iz oblasti životne sredine.
“Treba stabilna vlada, treba dobar tim, treba puno pomoći, treba i lokalne ekspertize dosta, evropskih stručnjaka – treba mnogo toga da se spoji da bi Crna Gora uradila”, ističe Đurović.
Vjeruje da Crna Gora može da ponovi uspjeh u pregovorima i pristupanju, koji je ostvarila u periodu dok je ona bila ministarka za evropske integracije i glavni pregovarač za pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju sa EU.
